Četvrt veka Internet Explorera – Uspon, suđenje i sunovrat

Internet Explorer Microsoft Edge Firefox browser Chromium Slack Chrome Office 365

 Ove nedelje, navršilo se 25 godina otkad je Microsoft predstavio svoj browser. Sticajem okolnosti, jubilej se dešava  u vreme istrage poslovnih praksi u 4 velike tehnološke kompanije koju sprovodi specijalno oformljeni komitet pri američkom Kongresu. Ekipe iz Redmonda tamo nema, a i da su pozvani, za njih bi to bila samo repriza, jer se upravo Microsoft našao u sličnoj situaciji krajem prošlog veka. Povod za sudsko rešetanje upravo je bio Internet Explorer, pa u narednim redovima sledi kratka retrospektiva sudbine ovog programa.

Prvobitno, kada je tokom devedesetih godina internet još uvek hvatao zalet, Microsoft se nije preterano obazirao na tu novotariju.  Vrhovni poglavica kompanije Bil Gejts je, kako je naknadno priznao, pogrešno procenio da je komercijalna upotreba globalne mreže izuzetno ograničena. No, samo nekoliko meseci nakon što je Netscape Navigator pokrenut (decembar 1994.) ploča je brže-bolje promenjena, pa su vredni developeri obezbedili licencu za kôd Mosaica na kome je Navigator zasnovan i napravili Internet Explorer, koji se pojavio 16. avgusta naredne godine.

Microsoftov program nije bio najsrećnije optimizovan za Javu, a mučili su ga i bagovi. Međutim, ono što ga je razlikovalo od konkurenta je to što je bio besplatan (Navigator je tada, ukoliko ga provajder nije nudio uz pretplatu, koštao 50 dolara). Standard koji je i dan danas na snazi, po kome su browseri besplatni, tada je uspostavljen. Do kraja 1997. godine, zastupljenost Navigatora se sa 80% prepolovila. Činjenica da je Microsoft imao sopstveni operativni sistem preko koga bi distribuirao program mirisala je na uspostavljanje monopola i gušenje konkurencije, prakse koje se u američkom pravosudnom sistemu sankcionišu antitrust zakonom. Suđenje je počelo u maju 1998. godine a završilo skoro dve godine kasnije na štetu Microsofta. Međutim, tokom inicijalne presude, sudija Tomas P. Džekson je pored konstatacije monopola, naredio da se kompanija podeli na deo koji bi se bavio isključivo Windowsom i drugi koji bi bio zadužen za ostale softverske proizvode. Takva izričita formulacija, bez makar formalnog poziva za odvojen pretres, pružio je osuđenoj strani municiju za žalbu protiv presude. Šestog septembra 2001. godine, Ministarstvo pravde saopštilo je da odustaje od ove ideje a Microsoft je bio primoran da sastavi interno antitrust telo koje će kontrolisati sva buduća poslovanja. Za Netscape, koga je kupio AOL (kasnije Verizon Media), već je bilo kasno. Do 2004. Internet Explorer je suvereno vladao nad 90% tržišta. Microsoft je pobedio, ali ta pobeda biće kratkog daha...

Od zvučnijih imena, preostala je Opera a početkom veka pojavio se i Firefox (2002.). Oba browsera bila su daleko bolja od Internet Explorera, koga su vazda mučili bagovi, manjak standardizacije. Ukratko, i na vrhuncu bi čovek pomislio da koristi neku beta verziju programa. Za period od 2004. do 2013. postoji nekoliko statističkih izveštaja, i na svima su brojke oscilirale, ali je trend pada, naročito kada je Chrome 2008-me počeo sa radom, bio evidentan. Tokom tih godina, upotreba Internet Explorera pala je na ispod 30%. Konkurencija ga je vremenom svela na ispod 5%. Microsoft će ga, na mestu primarnog browsera, 2015. zameniti Edgeom, koji se bezuspešno batrgao sve do 2018-te, kada je počeo njegov potpuni remont na Chromium endžinu. Novi Edge se odlično drži i ispred njega je samo neprikosnoveni Chrome. Internet Explorer i dalje postoji, ali je za prosečne korisnike zanemarljiv i mahom se koristi u mračnim eterprise hodnicima.

Senator Ričard Blumental je u intervjuu za „New York Times” u maju 2018. izjavio: „Zamislite svet u kome je Microsoftu dozvoljen monopol nad programima za surfovanje, da se to dogodilo, on bi mogao da kontroliše budućnost interneta”. Uistinu, tadašnje kresanje krila upravo je oslobodilo prostor za uspon Googlea, Facebooka i Amazona. Ironično je da su upravo oni sada na udaru za ista nedela. Kada se podvuče crta, Microsoft i nije naročito propatio. I dalje je to jedna od najdominantnijih kompanija čiji godišnji profit višestruko prevazilazi onaj iz „zlatnog doba”. Samo u odnosu na pomenute kolege trenutno privlači malo manje pažnje, što i nije tako loše. Verovatno će pred Evropsku komisiju, kojoj se razvojni tim Slacka požalio da je MS Teams, sada sastavni deo Officea 365, prekopirana aplikacija, ali i to će zasigurno pregrmeti. Pouka priče: nema zime za advokate.

Izvor: sk.rs